U većini domova i radnih prostora, čišćenje je simbol brige, reda i zdravlja. Međutim, iza mirisa “svežine” često se kriju isparenja i hemikalije koje s vremenom mogu ostaviti trag na našem disajnom sistemu. Sve više naučnih dokaza potvrđuje da žene, koje češće obavljaju poslove čišćenja i održavanja prostora, imaju veću verovatnoću da razviju probleme sa plućima – od trajnih iritacija disajnih puteva do ozbiljnih hroničnih bolesti.

Naučni dokazi: čišćenje i pad plućne funkcije

Jedna od najpoznatijih studija koja je skrenula pažnju javnosti na ovaj problem objavljena je 2018. godine u prestižnom časopisu American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine. Istraživanje, koje je sprovela grupa naučnika sa Univerziteta u Bergenu u Norveškoj, obuhvatilo je više od šest hiljada muškaraca i žena koje su praćene gotovo dve decenije u okviru velike evropske studije o respiratornom zdravlju.

Rezultati su bili iznenađujuće jasni: žene koje su redovno čistile – bilo kod kuće, bilo profesionalno – pokazivale su ubrzano opadanje plućne funkcije u odnosu na žene koje nisu bile izložene takvom radu. Merenjem kapaciteta pluća (posebno parametara FEV₁ i FVC, koji pokazuju koliko vazduha osoba može izdahnuti i koliko brzo) utvrđeno je da su promene kod čistačica bile slične efektu dugogodišnjeg pušenja pakle cigareta dnevno. Drugim rečima, iako nisu pušile, njihova pluća starila su brže.

Ono što je dodatno zabrinjavajuće jeste da se slični efekti nisu uočili kod muškaraca, što sugeriše da su žene posebno osetljive na ovaj tip izloženosti. Naučnici pretpostavljaju da je razlog kombinacija bioloških razlika i činjenice da žene u proseku češće koriste sredstva za čišćenje, i to u zatvorenim prostorima s nedovoljnom ventilacijom.

Slične rezultate pokazala su i druga istraživanja. U Sjedinjenim Američkim Državama, studija sprovedena među hiljadama medicinskih sestara pokazala je da redovna upotreba dezinfekcionih sredstava, naročito onih na bazi amonijumskih jedinjenja, povećava rizik od razvoja hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) za više od 40 procenata. Slične veze utvrđene su i kod radnica u hotelskoj industriji i servisima za održavanje higijene, koje su često izložene kombinaciji više hemikalija tokom radnog dana.

Šta uzrokuje oštećenje pluća?

Problem ne leži samo u samim hemikalijama, već i u načinu na koji se koriste. Sprejevi i aerosoli pretvaraju deterdžente u fine kapljice koje lako dospevaju duboko u disajne puteve. Supstance poput hlora, amonijaka, glikol etra i mirisnih dodataka (tzv. VOC – isparljivi organski spojevi) mogu izazvati iritaciju sluznice, zapaljenje bronhija i postepeno oštećenje tkiva pluća.

Kada se to događa svakodnevno – čak i u malim količinama – pluća nemaju vremena da se oporave. Kod osoba koje godinama rade u čišćenju, to se manifestuje hroničnim kašljem, piskanjem u grudima, osećajem gušenja i smanjenjem kapaciteta disanja. Naučnici smatraju da se, dugoročno, struktura disajnih puteva menja usled upale i zadebljanja tkiva, što dovodi do smanjene elastičnosti i trajnog oštećenja.

Zanimljivo je da mnogi proizvodi koji se na tržištu predstavljaju kao “sveži”, “dezinfikujući” ili “sa prijatnim mirisom” zapravo sadrže najproblematičnije supstance. Dodavanje parfema, alkohola ili sredstava za brzo sušenje povećava količinu isparenja koja udišemo. Često nismo ni svesni da upravo ono što asociramo sa čistoćom – intenzivan miris limuna, hlor ili „sapunasti” vazduh – znači da udišemo supstance koje mogu oštetiti pluća.

Kako se zaštititi u svakodnevnom čišćenju

Dobra vest je da se rizici mogu znatno smanjiti, uz nekoliko jednostavnih promena u načinu čišćenja i odabiru proizvoda. Prvi i najvažniji korak je da se prostor tokom čišćenja uvek dobro provetri. Otvoreni prozori i uključena ventilacija smanjuju koncentraciju isparenja i omogućavaju da vazduh kruži, čime se umanjuje iritacija disajnih puteva.

Drugo, treba birati proizvode sa što manje isparljivih supstanci. Na tržištu postoji sve više ekoloških deterdženata bez mirisa i dodatnih parfema, a i obična kombinacija blagog sapuna i tople vode u mnogim slučajevima pruža jednaku efikasnost kao hemijski kokteli. Sprejevi bi trebalo da budu poslednja opcija – mnogo je bezbednije naneti sredstvo direktno na krpu ili sunđer, nego ga raspršivati po vazduhu.

Jednako je važno i da se sredstva za čišćenje ne mešaju. Kombinacija izbjeljivača i amonijaka, na primer, stvara toksične gasove koji trenutno iritiraju disajne puteve i mogu izazvati ozbiljno trovanje. Čak i kada se koristi samo jedno sredstvo, poželjno je razblažiti ga u meri koju preporučuje proizvođač – jača koncentracija ne znači i bolji efekat.

Za one koji profesionalno čiste, zaštita mora biti deo svakodnevne rutine. Korišćenje zaštitnih rukavica i, po potrebi, maski sa filterima za organske pare značajno smanjuje rizik od udisanja hemikalija. Poslodavci bi trebalo da obezbede redovnu obuku o bezbednom rukovanju sredstvima, jasna uputstva za razblaživanje i skladištenje, kao i odgovarajuću ventilaciju u prostorima gde se čisti. U nekim zemljama takve mere su deo zakonskih obaveza, jer su čistači i čistačice prepoznati kao profesionalna grupa sa povećanim rizikom od respiratornih bolesti.

U kućnim uslovima, zaštita je često stvar navike. Ako prilikom čišćenja osećate peckanje u grlu, kašalj ili zaduvanje, to je jasan znak da sredstvo koje koristite nije bezopasno. Takve reakcije ne treba ignorisati, jer ponavljano izlaganje može dovesti do trajnih oštećenja. Zamena proizvoda, češće provetravanje i izbegavanje parfemisanih deterdženata obično brzo donose olakšanje.

Zašto je važno govoriti o ovome

Čišćenje je aktivnost koja se često doživljava kao bezazlena, pa se o rizicima retko govori. Ipak, upravo zato što je svakodnevna i ponavljajuća, ona postaje nevidljivi faktor rizika za ogroman broj žena širom sveta. Naučna istraživanja pokazuju da efekti nisu trenutni, već se akumuliraju tokom godina – baš kao i kod pušenja. Svaka dodatna decenija redovne izloženosti sredstvima za čišćenje može značiti manji kapacitet pluća, češće epizode kašlja i manju otpornost na infekcije disajnih puteva.

Podizanje svesti o ovom problemu ne znači poziv na odustajanje od higijene, već na bezbedniji pristup. Pametan izbor hemije, više provetravanja i više pažnje prema sopstvenom zdravlju – to su male promene koje dugoročno čine veliku razliku.

Zaključak

Čišćenje čini naše domove i radna mesta urednim, ali to ne bi smelo da bude na račun zdravlja. Brojne studije, od Norveške do Sjedinjenih Država, pokazale su da redovno udisanje hemikalija iz sredstava za čišćenje ubrzava pad plućne funkcije, posebno kod žena koje su im najviše izložene. Ono što ove nalaze čini posebno važnim jeste činjenica da se rizik može lako smanjiti – boljim izborom proizvoda, pravilnim korišćenjem i adekvatnom zaštitom.