Ronilačka oprema

Ronilačka oprema kao alat za avanture na dubinama

Svakako da je za uspešno bavljenje ronjenjem neophodna specifična ronilačka oprema, da je često neophodno da idemo daleko, da se u samu logistiku ulaže dosta, čak i ako se rekreativno bavite ronjenjem na domaćem terenu. Međutim, kao i za sve što volimo - rešenja postoje, dokle god je ljubav tu.

Zašto volimo ronjenje?

Teško je odgovoriti na ovo pitanje. Sport koji kombinuje neverovatne lepote, korisnost, koji zahteva visoku fizičku spremnost, u varijanti ronjenja na dah i kapacitet pluća, snagu, poznavanje morske i rečne flore i faune, poznavanje struja, klima, mnogih drugih faktora mora biti nešto što volite svim srcem kako biste se njime bavili.

Ronjenje je sport star koliko i svet sam praktično. Prvi zapisi datiraju još od 5000 godina pre nove ere, a o njemu je pisao i Herodot. Znamo, ne biste možda rekli. Prvi ronioci imali su važan zadatak da za hranom u vodi love, a kasnije da vade potopljena blaga i sklanjaju prepreke. Ronioci su bili dobro plaćeni, ronili su na dah, a obučavali se od najranijeg detinjstva. Maksimalni dometi su bili 31 metar dubine. Vremenom su uvodili pomoćne alatke, kao što je trska, ali i kameni teg i zvono koje je uvedeno krajem 16. veka nove ere. U reci Temzi je oboren prvi rekord kada je Englez Džon Letbridž proveo 34 minuta na dubini od 18m u svom kožnom odelu. Limiti tehnologija bili su značajan otežavajući faktor za ronioce. Ne samo da je dužina boravka pod vodom bila problem, već su odela bila teška i nezgodna za manevrisanje. Ni blizu današnjih ronilačkih odela i ronilačke opreme.

Augustus Siebe se smatra tvorcem prve praktične odeće za ronjenje. S obzirom na to da je vađenje predmeta s potonulih brodova bilo unosan posao, kontinuirani rad na novim izumima bio je moguć.

I tako je počeo razvoj ronjenja kakvo znamo danas.

Tipovi ronjenja

Postoji nekoliko različitih vrsta ronjenja. Najuopštenije govoreći, osnovni tipovi ronjenja su:

• Snorkeling
• Skin diving
• Free diving
• SCUBA diving

Šta je Snorkeling?

Snorkeling je verovatno najpopularnija vrsta ronjenja. To je zapravo, jednostavno rečeno, ronjenje na dah. Ova vrsta ronjenja uključuje korišćenje peraja, maske, creva za vazduh, a može se koristiti i prsluk za plutanje. Ovakvo ronjenje podrazumeva plivanje na površini sa zaronjenom glavom kako bi se video podvodni svet. Ronioci ne zaranjaju celim telom.

Šta je Skin diving?

Skin diving je u suštini isto što i snorkeling, samo što ronioci zaranjaju celim telom. Koristi se ista oprema, maska, peraja i crevo. Ronioci na ovaj način mogu mnogo više toga da vide.

Šta je Free diving?

Free diving je najnoviji trend u ronjenju. Mnogi ljudi ga mešaju sa snorkeling ronjenjem, što je pogrešno. Free diving je zapravo takmičarska disciplina. Ronioci koriste tehnike kako bi udahnuli što više vazduha, istovremeno pokušavajući da utroše što manje kiseonika dok se nalaze ispod vode. U ovom sportu se roni vertikalno na što veće dubine ili horizontalno što duže vremena je moguće. Maske su mnogo manje i više liče na naočare za plivanje. Peraja su duža i ponekad se koristi jedno veliko peraje za obe noge.

Šta znači Scuba diving?

SCUBA je akronim od Self-Contained Underwater Breathing Apparatus, što na engleskom zapravo znači korišćenje aparata za disanje ispod vode. Dakle, ronjenje koje podrazumeva korišćenje kanistera za kiseonik naziva se SCUBA ronjenje.

Koji sve kursevi ronjenja postoje?

Razlike u tipovima ronjenja najviše se odnose na način pristupanja ronjenju, opremu, lokaciju, ali i svrhu.

Podela ronilačkih kurseva se vrši prema vrsti kurseva i asocijacijama po kojima se oni rade.

Kursevi rekreativnog ronjenja

Prva kategorija : ovde se nalaze sve kategorije od početničkih pa sve do Rescue diver kategorije.

Druga kategorija : ovde su Divemaster i asistent instruktora nivoi koji spadaju u profesionalne kurseve i prva su stepenica ka instruktorskim kursevima.

Treća kategorija : to su svi specijalistički kursevi koji se rade nezavisno od osnovnih ronilačkih kurseva i kategorija.

Kursevi tehničkog ronjenja

Za naprednije ronioce postoje i ovakvi kursevi kao što je kursevi tehničkog ronjenja. Oni obuhvataju sva ronjenja koja su van standardnih okvira rekreativnog ronjenja, ronjenja u krivulji sigurnosti, kao i ronjenja sa mešavinama gasova i ribriderima.

Instruktorski kursevi

Ako ste neko ko želi da nastavi svoju uspešnu ronilačku karijeru i posveti se prenošenju znanja i obučavanju novih ronilaca, instruktorski kursevi su najviši nivo koji se može dostići u ronjenju.

Kursevi specijalističkog ronjenja

Ne treba mešati specijalističke kurseve sa kursevima specijalističkog ronjenja: Zašto? Zato što je specijalističko ronjenje (ili takozvano ronjenje “javne bezbednosti”) ronjenje koje obavljaju policija, vojska, vatrogasci i ostale spasilačke službe. Ovi kursevi su visoko profesionalni i zahtevaju posebnu obuku i specifičan trening.

Kursevi prve pomoći

Ovi kursevi praktično nisu ronilački niti autonomni i izdvojeni, ali su sastavni i nezaobilazni deo nekih ronilačkih kurseva i kategorija sa kojima su usko povezani.

Najbolje lokacije za ronjenje na svetu

Od dalekih naftnih bušotina u Meksičkom zalivu, preko popularnih koralnih grebena Egipta i Crvenog mora, pristupačne Grčke i egzotičnih Maldiva, pitanje je samo - putujete li da biste ronili ili ronite dok putujete? U nekim slučajevima postoje i zanimljivi bazeni za ronjenje, ali opet, sve je stvar ukusa i prefencija, ličnih ciljeva i potreba, pa tako i ronilački sport privlači ljude iz različitih motiva.

* Bazen Nemo 33 u Briselu, Belgija je recimo jedna takva lokacija. Malo je boljih mesta za skok u duboko od Nema 33, trening bazena dubine od 34,5m u Briselu i Belgiji. Ovde se nalazi i trening platforma, i desetak pećina na dubini od 10m. Temperatura je standardno na 33 stepena.

* Dinova Plava Špilja na Long Ajlandu na Bahamima je svakako nešto što oduzima dah. Duboka je 202m, a u njoj je Vilijam Trubridž postavio nekoliko rekorda. Ovde se svake godine održava i Suuno Vertical Blue takmičenje.

* Antarktik je mesto na koje želite da idete ukoliko želite da sretnete velike ribe i životinje. Hladnoća je nešto na šta se zaboravi kada je toliko utisaka svuda oko vas.

* Sasvim suprotnna je destinacija Marathonisi – ostrvo kornjača i britanska podmornica Persej (Zakintos). Marathonisi je ostrvce koje se nalazi nadomak jonskog ostrva Zakintosa, a jugoistočni zaliv Zakintosa, Laganas, je dom za najfascinantnije biljne i životinjske vrste, marinske retkosti i korale.
Pored Zakintosa, i Krit, Mikonos, Kea, Santorini i mesto Paleokastrisa na Krfu idealni su za ljubitelje bogatog i šarolikog morskog sveta.

*Dahab, Egipat je kontroverzna lokacija. Brojne tablice sa imenima poginulih podsetnik su na to da ovaj sport sa sobom nosi i velike rizike. Žrtve ovog lokaliteta obuhvataju i neke od najiskusnijih ronilaca ikad, tvrdi se i preko 200 u protekloj deceniji. Ipak, Dahab uporno, prosto magnetski privlači ronioce iz celog sveta svojom lepotom, plavetnilom, ali i velom misterije i legendama o kletvi.

* Mnogo blaža verzija prilagođenija za društvene aktivnosti je Olupina Kuda Giri, Južni Male Atol, na Maldivima. Naravno, ako volite ajkule, barakude, kornjače i ostale morske životinje koje se ovde mogu sresti.

* Verovatno najsentimentalnija lokacija jeste u Italiji, i to je Statua Hrista iz ambisa pored italijanske rivijere, Portofino. Podsetnik na rizike ronjenja, ova lokacija je za poklonike i poštovaoce ronjenja prosto nezaobilazna.

*Posebnu kategoriju ronjenja predstavlja i Pećinsko ronjenje ili speleo ronjenje. Ovo je podvodno ronjenje u pećinama koje su barem delimično ispunjene vodom. Oprema koja se koristi varira u zavisnosti od okolnosti, i kreće se od ronjenja zadržavanjem vazduha do ronjenja korišćenjem sistema za disanje. Pećinsko ronjenje se generalno smatra vidom tehničkog ronjenja, zbog nedostatka slobodne površine za izranjanje tokom većeg dela ronjenja.

U Velikoj Britaniji ova aktivnost je svrstana kao produžetak istraživanja pećina kao sporta, a u Sjedinjenim Američkim Državama se smatra produžetkom ronjenja. U poređenju sa klasičnim istraživanjem pećina i ronjenjem, postoji relativno mali broj onih koji praktikuju speleo ronjenje. To je delom i zbog specijalizovane opreme i veština koje su neophodne, a delom zbog visokih potencijalnih rizika, uključujući dekompresionu bolest i utapanja.

Uprkos ovim rizicima, ove pećine privlače i ronioce i speleologe, što zbog lepote, što zbog neobičnosti životnih formi koje se u njima nalaze. Još jedan pokazatelj da ronjenje nema granice.

Ronjenje u Srbiji

* U Srbiji nema mnogo aktivnih lokacija. Ipak to nas ne treba sprečiti da uživamo u lepotama podvodnog sveta.
Za ronjenje se u Srbiji koriste skoro svi vodeni tokovi. To su pre svega reke: Dunav, Sava, Tisa, Morava. Takođe se koriste jezera – bilo da su prirodna ili veštačka, kao i kanali: Veliki bački i kanal Dunav-Tisa-Dunav. Jedini uslov je čista voda i dobar prilaz sa obale. Beogradski klubovi dosta zarona prave i na Adi Ciganliji.
Skoro je baš video podvodnog sveta Ade Ciganlije oduševio svet. Ko bi rekao da se u naizgled mutnim vodama omiljenog beogradskog kupališta krije toliko života?

(Video: https://www.youtube.com/watch?v=mHCNwqmtf1A)

I speleo ronjenje je popularno u Srbiji, a posebno se izdvajaju Krupajsko vrelo, Jelovičko vrelo, vrelo reke Crni Timok, zatim Lazareva pećina, kao i pećina Ponara.

Ukoliko vas zanima kako da pronađete način da se u Srbiji bavite ronilačkim sportom, sajt Serbia.com nudi rešenje, neka osnovna pravila i savete:

Pravila – korisno za duži život

U ronjenju postoji dosta pravila i ona su tu zarad bezbednosti. Ta pravila se odnose na ponašanje polaznika na obuci, na bazenu, ronilaca u čamcu, na vodi, u ronjenju na dah… Mi vam ovde predstavljamo neka osnovna pravila (mada su sva značajna), uz čije poštovanje ćete živeti duže ako se bavite ronjenjem:

Pre ronjenja

* Dva sata pre ronjenja ne treba jesti

* Na zaron treba ići odmoran, naspavan i raspoložen

* Obavestiti se o planu ronjenja

* Proveriti svoju opremu

* Upoznati se sa opremom para

Tokom ronjenja

* Ne roniti sami

* Držati se para/grupe

* Obavestiti para o bilo kakvom problemu

* Tempo ronjenja prilagoditi grupi/paru

Posle ronjenja

* Piti dosta tečnosti (negazirane)

* Isprati opremu slatkom vodom

* Spremiti opremu na, za to, predviđeno mesto

* Ubeležiti ronjenje

Kad završite obuku, dobijate diplomu, ronilačku karticu i karnet (ronilačka knjižica u koju se upisiju zaroni, napredovanja na više kategorije i medicinski pregledi). To vam omogućava da se pridružite nekom od ronilačkih centara i ronite bilo gde u svetu.

Ronilačka oprema kao esencijalni deo ronilačkog sporta

Tek šezdesetih godina prošlog veka se tehnologija razvila i omogućila nastanak ronilačkog odela koje je bilo u stanju da izdrži pritisak, a bude fleskibilno za korišćenje. Prva takva odela zvala su se Jim Suit i Newt Suit. S proizvodnjom autonomnog ronilačkog aparata (self-containted underwater breathing apparatus, skraćeno Scuba) nastaje kompletna oprema i ronjenje je napokon tada postalo ovakvo kakvim ga znamo danas - u potpunosti nezavisno kretanje pod vodom.

Naravno, razvoj tehnologije je nešto što važi za sve sfere ljudskog delovanja, pa su se tako vremenom materijali razvijali i unapređivali.

Danas je pored osnovne opreme, važno uzeti u obzir i materijal, uslove u kojima planirate da ronite, kao i dodatnu opremu koja vam može zatrebati.

Ronilačko odelo pre svega štiti ronioca od gubitka temperature i povreda, a po konstrukciji može biti mokro ili suvo.

Mokra odela se izrađuju od neoprena različitih debljina, u zavisnosti od temperature vode za koju su namenjena. Koriste se za temperature iznad 4ºC. Ova odela održavaju telesnu temperaturu pomoću tankog sloja vode koji se stvara između odela i tela ronioca. Savremeno mokro ronilačko odelo je 1952. razvio Hju Bredner sa Univerziteta Kalifornije Berkli.

Suva odela ne propuštaju vodu i koriste se u hladnijim vodama, većinom za temperature niže od 15ºC ili za duže zarone na višim temperaturama. Uglavnom se sastoje od dva sloja: membrane, koja sprečava prodor vode i termičke izolacije. I suva odela pružaju pasivnu termičku zaštitu i zaštitu od povreda. Suvo odelo može imati integrisane čizme i obično dolazi u kompletu sa rukavicama.

Maska za ronjenje omogućava roniocu gledanje pod vodom, sa relativno malim deformacijama vida usled prelamanja svetlosti između vodene i vazdušne sredine. Sastoji se od vizira od kaljenog stakla i obrazine od meke silikonske gume, koja omogućava hermetičko prianjanje za lice ronioca. Po konstrukciji može biti polumaska (engl. half mask) ili puna maska (engl. full-face mask), koja pokriva celo lice. Polumaska pokriva oči i nos i rekreativni ronioci je najčešće koriste zbog pristupačne cene. Puna maska ima integrisani regulator i koristi se u situacijama kada polumaska nije podesna, kao recimo u hladnim vodama, zagađenim vodama ili u vodama u kojima ima otrovnih organizama kao što su meduze ili pojedine alge. Može posedovati i elektronski uređaj za govornu komunikaciju. Puna maska je deo standardne opreme tehničkih ronilaca.

U Safety shopu upravo zato vodimo računa jednako o bezbednosti kao i o udobnosti.

Tu je Neopren - elastična sintetička guma koja se proizvodi od polihloroprenske gume i koja se koristi u proizvodnji zaštitne odeće (npr. odela za ronjenje) jer ima odlična fizička i mehanička svojstva. Neopren je otporan na masti i ulja, kiseline i baze, na starenje i atmosferske uticaje. Idealno je za sve tipove građe, tako da u ponudi imamo i ronilačka ženska odela i ronilačka odela za muškarce.

Tu je i YKK® - brendirani rajsferšlus koji je patentirala japanska kompanija YKK® kao najveći i najpoznatiji proizvođač patent zatvarača. Pogodan za sve namene. Garantuje dugotrajnost i lako korišćenje. 

Svakako je dodatna oprema ono što često pravi veliku razliku, a to je kod nas veliki izbor kvalitetnih ronilačkih naočara. Naše ronilačke naočare sa niskoprofilnim mikro-okvirom za superiornu hidrodinamičnost, sa uvećanim i veoma izdržljivim Plexisol sočivima omogućavaju odličnu vidljivost u 4 tačke, u radijusu od 180 stepeni. Sočiva imaju 100% zaštitu od UV zračenja i antimaglin tretman. Dizajn zakrivljenja naočara oko korena nosa omogućava stabilno i udobno naleganje, obim silikonske trake oko glave je veoma lako podesiv pomoću Quick-Fit kopči.

Za dame su tu ženske ronilačke naočare od specijalnog, udobnog Softeril materijala sa patentiranom tehnologijom zakrivljenih sočiva. Veoma izdržljiva Plexisol sočiva omogućavaju odličnu vidljivost u radijusu od 180 stepeni bez zakrivljenja. Sočiva imaju 100% zaštitu od UVA i UVB zračenja, antimaglin premaz i premaz protiv ogrebotina. Obim trake oko glave je veoma lako podesiv pomoću sistema kopči, a ima manje dimenzije prilagođene proporcijama ženskog lica.

Često su od velikog značaja i ronilačke rukavice sa PVC tačkicama na dlanu, takođe napravljene od neoprena, debljine 3mm.

Budite spremni za nove perspektive i gledajte na svet iz vašeg ugla, u ovom slučaju ne sa visine, već iz dubina koje su vam na dohvat...pa...peraja.

 

Vaš Safety Shop